Jelena's profileJelena's spacePhotosBlogListsMore  |  Tools Help |
|
Jelena's spaceI am what I am.
December 30 One misterious man... "Where do you go when you're lonely? Where do you go when you're blue? Where do you go when you're lonely I'll follow you... When the stars go blue..." Setila sam se danas njega, čoveka koji se pojavio ni od kuda kada mi je bilo najteže. Sedela sam pored obale, na zidnoj ogradi koja je odvajala plažu od šetališta i bezciljno posmatrala more... svega mi je bilo preko glave, i problema, i nepravde, i mržnje među ljudima... nedostajala mi je moja zemlja, moj grad, moji prijatelji... nedostajao mi je neko kome ću moći bar da se izjadam, neko ko bi me saslušao i uverio da dobri ljudi još uvek postoje... Onda se pojavio on, ni od kuda... samo mi je u jednom trenutku doprelo do misli da neko upravo stoji pored mene. Podigoh glavu i bi mi čudno - sudeći po držanju tog muškarca, mogla sam se zakleti da je pandur... Pomislih - samo mi je ovo falilo... No, on je prišao još bliže i započeo razgovor... nešto bezazleno, kao - lepo je vreme, i more, i kako je valjda voda topla još uvek iako je veče... Kako sam bila bezvoljna, ne znam ni sama kako me je naterao da pričam sa njim... Međutim, razgovor se nastavio... S obzirom da nikada, pri upoznavanju, ne zapamtim ime, ovog se, čak, kroz maglu i sećam... Zvao se Dragoljub ili Dragutin... čudno neko ime, znam... Kasnije, kada sam se sećala tog razgovora, stekla sam utisak kao da je taj čovek imao za cilj da sa mnom popriča, ma o čemu... A i, to je to, verovatno mu je bilo čudno da na plaži nabasa na tužnu i uplakanu devojku... Iako me tada nije bilo briga šta će ko da pomisli o mojim suzama, bi mi malo neprijatno što me neko već gleda takvu... Izjadala sam mu se poštenski... čak sam se uplašila da sam možda smorila čoveka bezveze... Ali on me je ipak saslušao i podelio svoje vreme sa mnom. Hteo je da mi pomogne da rešimo ono što me muči. Hteo je da me uteši i natera da se nasmešim... I uspeo je... Uspeo je i da me uveri da će sve na kraju biti dobro, i da će se sve rešiti kako treba... Izgleda da ima dobru moć ubeđivanja, hehe... Pitam se kako je on, jel sve u redu sa njim... Bilo bi super da ga negde opet sretnem, volela bih da znam kako je i volela bih da ga vidim... Sećam se - imao je sjajne oči, čini mi se da su zelenkasto-sive..., i tako u večernjem sumraku nisam mogla da mu potpuno jasno vidim lice... imao je prodoran fiksirajući pogled, tako da sam imala utisak da može tačno da ti pročita svaku crtu karaktera, kroz razgovor i posmatranje mimike. No, njegov osmeh je davao suptilnost i mekoću oštrim crtama njegovog lica. Delovao je, onako sav krupan, kao nekakav vitez, 'bem li ga... Činilo mi se kao da je nosio nekakvu misteriju u sebi. Čudan neki čovek..., ali ima dobru dušu. Učtiv, prefinjen, i pravi džentlmen. I ne može da ne ostavi za sobom osobit utisak. I, verovala ili ne, moj problem je na kraju bio rešen, kao što mi je i rekao da će biti... Izgleda da mi je taj čovek doneo sreću... :) U svakom slučaju, ovo je kratka priča o jednom interesantnom i misterioznom čoveku koga više nisam srela, koji je podelio svoje vreme sa mnom, koji mi je obrisao suze, koji me je nasmejao i učinio da poverujem da sam barem tih 15-tak minuta zaštićena i bezbedna..., i da džentlmeni još uvek postoje... ;) Nadam se da je dobro i da je sve O.K. sa njim... December 18 :))) Danas je stvarno divan dan! Toliko sam uživala u svakoj sekundi, da mi se činilo da ću se predozirati srećom!  Možda bih mogla opet tako i sutra...  Hvala ljudima koji su mi ulepšali ovaj dan i koje mnooogo volim!!! I hvala jednoj osobi čiji me je osmeh podsetio na to koliko je lepo imati nekog ko mi je pravi prijatelj i koji me voli kakva god da sam... :) I am happy today... :) December 08 Vivo Pozitivo! :D Eto mene da kažem po koju lepu reč. :) Reče mi drugar, sad skoro, pre neko vreme, kako je najbitnije u životu da budeš pozitivan i da razmišljaš samo pozitivno. I ja sam obećala sebi da ću da utrampim taj njegov moto i da promenim svoj život. :) I sad ima samo da razmišljam pozitivno (iako sam to rekla i pre mesec dana, ali evo, sad bih mogla da počnem iz početka da ugrađujem sebi ovaj moto u tvrdoglavu vuglu). I tako, sad - šta god da se dešava, ima da se smejem i kažem "ko zna zašto je to dobro". Ima da učim još više i postaću još veći štreber i da se nadam stipendiji pošto nema ništa za dž. Ima da se nadam da ću za Novu Godinu da se provedem ko čovek. I da će biti dovoljno ruske salate da je mezem nedelju dana. Ima da se nadam da će moj naj naj najbolji drugar koji je nedavno otišao hiljade milja daleko, da se vrati jednog dana i da ću moći da ga zagrlim ko čovek jer se užasno osećam zbog toga što je na taj način otišao. Ima da se i dalje nadam da će mi brat iz Makedonije konačno doći, oko praznika, kako je obećao i da ćemo se opet zajedno smejati i glupirati do kasno u noć, kao u starim danima. Ima da se nadam da ću jednog dana konačno videti osobu koju mnooogo volim, koja mi je dosta pomogla i na koju me ovo "Vivo Pozitivo" podseća. I sve će biti bolje, biće bolje, verujem ja. I ima da kažem - al je lep ovaj svet, ovde porok, onde cvet. Mada bi lepši bio bez poroka, ali šta je tu je... Mora da bude lep jer uvodim novi pravac pozitivizma u svojoj glavi. :) A jednoj pokvarenoj i bezobraznoj personi koja mi je zadnjih par dana tako srozala raspoloženje i upropastila mišljenje da se ljudi menjaju i da su svi u osnovi dobri, mogu samo da kažem - samo su mi "širi" pogledi ka lepšoj strani sveta! I da, tu "širost" i "opštost" osećam samo tako, ako ti je tako drago! Možeš da crkneš od muke, slobodno! Ima da kažem ljudima koji su uz mene koliko ih volim i koliko sam srećna što postoje. I za kraj mog večerašnjeg smaranja po netu: ima da se nadam da ću sutra, tj. sada već danas, da uradim kolokvijum iz matematike najbolje što mogu. I u to ime (i u sva ostala imena, navedena i nenavedena), - Vivo Pozitivo December 07 ... Inače :) E, imam jednu ružnu naviku koju ne mogu da iskorenim! Svaki put kad nemam šta da kažem, izuztim samo "inače". Čisto da bude da sam rekla nešto iako nemam komentar. Pošto, obično je glupo kad o nečemu nemaš mišljenje. A i meni je ponekad (ali samo ponekad) glupo da na nešto nemam komentar. Žene su uglavnom brbljive... Inače.  November 25 Sometimes... all you need is one. :)'At this moment there are 6,470,818,671 people in the world. Some are running scared. Some are coming home. Some tell lies to make it through the day. Others are just now facing the truth. Some are evil men at war with good. And some are good struggling with evil. 6 billion people in the world. 6 billion souls. And sometimes..., all you need is one.' "U ovom trenutku, postoji 6.470.818.671 ljudi na svetu. Neki se boje. Neki se vraćaju kući. Neki govore laži da preguraju dan, drugi se upravo suoče sa istinom. Neki su zli, u ratu sa dobrim. I neki su dobri, i bore se sa zlom. 6 biliona ljudi na svetu. 6 biliona duša. A ponekad... sve što ti je potrebno je jedna." (Posvećeno jednom prijatelju)  September 13 My special Final Fantasy... ko razume shvatiće ;)Surfujući netom, slučajno sam naletela na ovaj video... Hehe, dobro mi je došlo malo podsećanja na ovu igricu!... Uz ovu igricu sam odrasla i definitivno je za mene nešto posebno. Vredi pogledati... a još više vredi probati! Ko razume, shvatiće ;) August 17 One tipical day at work...Juče sam drmnula jedno pivo na pos'o i da znaš kako mi je bilo veselo... Šta ću, izgleda da tako bolje funkcionišem. July 18 Kad nemam šta pametno da kažem... a možda i nemam zašto ;) So what else to say... the thing that changed all was just... a moment? How actually strong are we, if we let just only one tiny moment of our weakness to possess us, and let us throw away something that was maybe worth all the effort? I can't say it doesn't matter to me... Does it hurt me?... Who am I to feel that pain even a little?... who am I to be hurted because of you?... Who am I at all? What is the meaning of me, to you? Who am I to even bother?... I don't even have the right to bother, or to be hurted because of you, even a little... But you know what?... in one moment it really was... a pain. Will that be enough? I just wish all the best to you and I want you to be happy. Nešto mi se ne prevodi ovaj tekst koji sam napisala u naletu nekog... hm..., ne znam ni ja sama kako bih to mogla nazvati. Jebote, 'ladno mi nije baš bilo svejedno!... uh..., što mrzim što sam toliko osetljiva. I što mrzim što sam toliko... budala.  Inače... My yesterdays are all boxed up and neatly put away But every now and then you come to mind Cause you were always waiting to be picked to play the game But when your name was called, you found a place to hide When you knew that I was always on your side Well everything was easy then, so sweet and innocent But your demons and your angels reappeared Leavin' all the traces of the man you thought you'd be Leavin' me with no place left to go from here Leavin' me so many questions all these years But is there someplace far away, someplace where all is clear Easy to start over with the ones you hold so dear Or are you left to wonder, all alone, eternally This isn't how it's really meant to be No it isn't how it's really meant to be Well they say that love is in the air, but never is it clear, How to pull it close and make it stay Butterflies are free to fly, and so they fly away And I'm left to carry on and wonder why Even through it all, I'm always on your side But is there someplace far away, someplace where all is clear Easy to start over with the ones you hold so dear Or are we left to wonder, all alone, eternally But is this how it's really meant to be No is it how it's really meant to be Well if they say that love is in the air, never is it clear How to pull it close and make it stay If butterflies are free to fly, why do they fly away Leavin' me to carry on and wonder why Was it you that kept me wondering through this life When you know that I was always on your side June 19 Sebično voleti... U međuljudskim odnosima, sebičnost je neprihvatljiva, ali tebi je sebičnost, naravno dozvoljena, kad ti hoćeš, drugi ne smeju da neće, kad ti stigneš, drugi ne sme da zakasne, kad ti sviraš, drugi moraju da prate, kad ti slušaš, drugi treba da ućute, kad ti odlaziš, puste te da odeš, kad drugi odu, tebe opet ne zaborave... Gde ti kažeš, ona te prati, šta ti kažeš mora da se shvati, kako ti kažeš, mora da se potvrdi, s kim ti kažeš, a ona će se maknuti, kad si ti srećan, ona ne sme da pati, a od svoje sreće ona će ti uvek pola dati, kad si neveseo, ona će te podstaknuti, kad si njoj potreban, ti ćeš se samo odmaknuti... Kod tebe je velikodušno čak i kad voliš, o, kako je to sebično - sebično voleti... Eto, malo da se pravim pesnik... June 18 Smor sa sve borski dim u vazduhu...Evo i mene, vratila sam se iz grada. Malo i ja da prošetam, da vidim "svet"... I ubedačila sam se žešće! Bolje da sam ostala kući... Sad, eto, kući... i prosto ne znam ni šta da napišem koliko sam se živa smorila... Gledam ovu noć napolju... lepa noć, samo što je pao dim... simbolični borski dim. Stig'o je čak do Bora 2... Već mi je muka... osećam kako me peče u grlu... Zatvorila sam sve moguće prozore pa neka se i gušim od vrućine, bolje i to nego da se gušim od sumpora... Uh... Sad već bar po nečemu zavidim onima koji su na selu. 'Bem ti borski dim!  Strpaću se sad u krevet, ne mogu sad da vampirišem... Dan mi je protekao tako nekako naporno i jedva čekam da se osvežim i odmorim od njega... Sutra je novi dan... Good night... 
|
Thanks for visiting!
old_skulwrote:
waaauuuuuuuu ! prostor ti je predobar jako mi se sviđa a pogotovo slike..prava umjetinca ;))
navrati koji put do školice ! hihi pozdravček  
July 28
Goca Bojanwrote:
June 4
mmwrote:
May 17
Goca Bojanwrote:
May 10
Goca Bojanwrote:
UZIVAJ U PROLECU
May 4
|
|||||||||||
Send a private message
Subscribe to RSS feed
Tell a friend
Add to My MSN
Add to your network
Sign up for alerts
ZDRAVO JELENA...HVALA NA POZDRAVU! 
.....GOCA 
|
|
